|
Daniel
Bele
ponedjeljak (autobiografija bivšeg ovisnika)
O
knjizi
Neki dan na braće Oreški spazim igrača kako se ganja na poniju, u gardističkom
skafanderu pruža otpor susnježici. Pogledam malo bolje i nemrem verovat!
Ne seri da je to Žmarac?!
"Žmarac, di si buraz?"
"Vajt? Sereš! Kaj si ti živ? Si mi dobar?"
"Ma mrak, čovječe, nikad bolje, ne? Ti, brodarac?"
"Ma da, ganjam neku lovu, vidiš da sam sa bolidom. Kaj sam to čuo
za tebe buraz, da si zapalio u komunu, da briješ sa onima kaj se moliju
po cele dane. Kaj ti je, kaj si prolupao?"
"Ma ne, burke, velim ti: Bolji nego ikad, ne zaboravljam nikad, hehe.
A ti, si još u igri?"
"Kaj ti je, pa nisam lajbek."
"Pa zakaj onda tak očajnički ganjaš lovu?"
"Ma joj, ne pitaj. Popušio sam mobitel gore u Pinti jučer. I sada
me frajer lakira da mu dam 4 glave, i rado će mi ga vratiti, ne? Bajdvej,
možeš mi ti utrčati?"
"Isto sam ti kratak, majstore. Znaš ono, žena, kikać…"
"Nemoj me lakirat da si se oženio?!"
"Koja bi me htjela ovako grbavoga, misliš, ha? Haha! Ma ja sam ti
totalka zabrijao na ovu clean spiku, čak sam i nekakvu knjigu sklepao
iz svega toga."
"Kaj o đankanju?"
"I to, a i kako sam se skinuo, i bla bla, ne? Ono, u cijeloj toj
izolaciji bio sam ti osuđen na sebe i totalno sam se prokužio u nutrini.
I tko sam i kaj sam, i kam to sve vodi, i tak, ne? Jednostavno, želim
to dati drugima. Mislim da se jedan skine, ili bar poželi skinuti kad
to pročita, knjiga je uspjela, ako me kužiš. A i nekako ti osjećam da
sam to dužan dečkima koji su mi pomogli, osobito ovima kaj su se profurali
nakon komune i umrli."
"Ovo je žešća spika, moram to pročitat! Daj mi broj moba, da te cimnem."
I izvadi mobitel, onaj koji je izgubio u Pinti. Možda se on prvi skine.
Biografija
 Malo
sam jači od tri banke, sredil sam se, brijem. Stambeno sam i vozno
situiran, oženjen, kikać, po PS-u. Egocentrik sam i sve pritajeniji ekscentrik
(blažene godine), nešto kao boem s kreditnom karticom. Kako su kontradiktornosti
unutar mene pronašle zgodan način da se udruže, naglašena socijalna komponenta
dobro podnosi moj egoizam.
Uglavnom,
u životu sam našao računicu da se koliko toliko solidno prošvercam. Osim
što sam zaposlen kao programer, klešem slova na groblju i općenito ni
me sram nikaj delati, pa povremeno nosim namještaj, glumim leteće
uloge po telki i kaj god uleti. Umro sam od droge, istom se rodio u Kristu
(ovo zvuči tu mač, ali kaj buš, istina je!).
Neizmjerno volim svoju ženu Željku i sina Doriana.
|
